Da li trudnice i dojilje mogu piti kolagen? Naučni i praktični vodič.

Kolagen je jedan od najčešće korišćenih suplemenata kada je u pitanju zdravlje kože, zglobova i vezivnog tkiva. Ipak, trudnoća i dojenje predstavljaju posebne fiziološke periode u kojima se svaka suplementacija posmatra sa dodatnim oprezom. Zbog toga se mnoge žene pitaju: da li je kolagen bezbedan u trudnoći i da li može imati uticaj na bebu?

U ovom tekstu kolagen se razmatra isključivo sa naučnog i edukativnog aspekta, bez promotivnih tvrdnji. Cilj je da se pruže proverljive informacije, uz jasno razdvajanje onoga što nauka može da potvrdi i onoga gde još uvek postoje ograničenja.

Šta je kolagen i kakva je njegova uloga u organizmu?

Kolagen je najzastupljeniji strukturni protein u ljudskom telu. On čini osnovu kože, tetiva, ligamenata, hrskavice, kostiju i drugih oblika vezivnog tkiva. Njegova primarna uloga je da obezbedi mehaničku čvrstinu i elastičnost tkiva.

U ljudskom organizmu postoji više tipova kolagena, a najzastupljeniji su tip I, II i III. Tokom života, naročito sa godinama i pod uticajem hormona, sopstvena sinteza kolagena se menja, što je jedan od razloga zbog kojih se kolagen često razmatra u kontekstu suplementacije.

Metabolizam kolagena – šta se dešava nakon unosa?

Kao i svi proteini, kolagen koji se unosi putem hrane ili suplemenata ne dospeva direktno u tkiva u istom obliku. U digestivnom sistemu se razlaže na aminokiseline i kratke peptide, pre svega glicin, prolin i hidroksiprolin.

Nakon apsorpcije u tankom crevu, ove aminokiseline ulaze u krvotok i organizam ih koristi u skladu sa trenutnim potrebama – za sintezu sopstvenih proteina, obnovu tkiva ili energetske procese.

Neke studije su pokazale da se određeni kolagenski peptidi mogu detektovati u cirkulaciji nakon oralnog unosa, što ukazuje na dobru bioraspoloživost hidrolizovanog kolagena.

Da li je kolagen bezbedan u trudnoći?

Sa biohemijskog stanovišta, kolagen se ne smatra farmakološki aktivnom supstancom, već izvorom proteina i aminokiselina. Zbog toga se u opštoj populaciji smatra bezbednim.

Međutim, trudnoća predstavlja posebno stanje. Trudnice se retko uključuju u klinička ispitivanja suplementacije iz etičkih razloga, zbog čega ne postoji veliki broj direktnih studija koje bi se bavile isključivo kolagenom u trudnoći.

Iz tog razloga, procena bezbednosti se zasniva na:

• poznatom metabolizmu proteina u organizmu
• fiziološkim potrebama tokom trudnoće
• indirektnim dokazima iz studija na opštoj populaciji

Zašto se naglašava hidrolizovani kolagen?

Hidrolizovani kolagen je oblik kolagena koji je prethodno razgrađen enzimskim procesima. Takav oblik se lakše vari i brže apsorbuje, što može biti važno u periodima kada je digestivni sistem osetljiviji, kao što je trudnoća.

Sa naučnog aspekta, hidrolizacija ne menja osnovnu prirodu kolagena kao proteina, već utiče na njegovu iskoristivost.

Kolagen tokom dojenja – da li utiče na majčino mleko?

Proteini uneti putem ishrane ne prelaze u majčino mleko u svom izvornom obliku. Tokom digestije oni se razlažu na aminokiseline, koje organizam koristi za sintezu sopstvenih proteina, uključujući i proteine prisutne u mleku.

Na osnovu poznate fiziologije laktacije, kolagen se ne prenosi u mleko kao aktivna supstanca. U mleku se nalaze aminokiseline koje su prirodan i očekivan deo njegovog sastava.

Zbog toga se u umerenim količinama kolagen u periodu dojenja generalno ne smatra rizičnim, iako se i tada preporučuje individualni pristup.

Potrebe za proteinima u trudnoći i dojenju

Tokom trudnoće i dojenja povećava se potreba za proteinima, jer su oni neophodni za rast i razvoj ploda, kao i za regeneraciju tkiva majke.

Preporuke zdravstvenih institucija ukazuju na to da unos proteina treba da bude prilagođen individualnim potrebama, telesnoj masi i fazi trudnoće. Kolagen, kao protein, može doprineti ukupnom dnevnom unosu, ali ne zamenjuje raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Mogući efekti kolagena u trudnoći i nakon porođaja

Elastičnost kože

Kolagen je sastavni deo dermisa i učestvuje u strukturi kože. Suplementacija može doprineti dostupnosti aminokiselina koje su potrebne za sintezu kolagena u koži, ali trenutno ne postoje dokazi da može garantovati prevenciju strija.

Zglobovi i vezivno tkivo

Tokom trudnoće dolazi do povećanja telesne mase i promena u držanju tela, što dodatno opterećuje zglobove i ligamente. Aminokiseline iz proteina učestvuju u obnovi ovih struktura.

Postporođajni oporavak

Nakon porođaja organizam prolazi kroz proces regeneracije. Dovoljan unos proteina i energije predstavlja osnovu tog oporavka.

Šta nauka može, a šta ne može da potvrdi?

Važno je jasno razgraničiti naučno potvrđene činjenice od pretpostavki i marketinških tvrdnji.

• Potvrđeno je da se kolagen razlaže na aminokiseline.
• Potvrđeno je da hidrolizovani kolagen ima dobru apsorpciju.
• Nije potvrđeno da kolagen sprečava strije.
• Nije dokazano da je kolagen neophodan u trudnoći.

Ovakav pristup omogućava realna očekivanja i odgovorno donošenje odluka.

Preporučene količine i bezbednosni aspekti

U suplementaciji odraslih osoba često se koristi oko 10 g (10.000 mg) kolagena dnevno. Ova količina se smatra umerenom u kontekstu unosa proteina.

• birati proizvode sa jednostavnim sastavom
• izbegavati dodatke sa zaslađivačima i aromama
• ne kombinovati više suplemenata bez saveta stručnjaka

Zaključak

Kolagen je protein čiji se efekti u organizmu zasnivaju na njegovoj razgradnji na aminokiseline. Na osnovu dostupnih naučnih saznanja, umeren unos kolagena se u većini slučajeva smatra bezbednim.

Ipak, trudnoća i dojenje zahtevaju individualni pristup, informisanost i konsultaciju sa zdravstvenim radnikom pre uvođenja bilo kog suplementa.

Naučne reference

1. Iwai K. et al. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 2005.
2. Oesser S. et al. Journal of Nutrition, 1999.
3. Proksch E. et al. Skin Pharmacology and Physiology, 2014.
4. Zdzieblik D. et al. British Journal of Nutrition, 2015.
5. EFSA. Dietary reference values for protein, 2012.
6. NIH. Protein intake during pregnancy and lactation.
7. Lawrence RA. Breastfeeding: A Guide for the Medical Profession, 2016.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet lekara ili zdravstvenog radnika.